Грађа и функција биљака
Циљ лекције
Ученици ће моћи да опишу основне делове биљке, разумеју њихову улогу и објасне како биљке добијају воду и минерале, како стварају храну и зашто су важне за живот на Земљи.
Основни делови биљке:
Већина копнених биљака има три главна вегетативна органа: корен, стабло (стабљику) и листове. То су делови који служе за раст, исхрану и опстанак биљке.
Корен
Корен се налази у земљишту и има неколико важних улога:
- упија воду и минералне материје из земљишта,
- причвршћује биљку за тло,
- код многих биљака складишти резервну храну (нпр. шаргарепа, цвекла, репа).
Корен често има ситне коренове длачице које повећавају површину упијања воде. Биљка без здравог корена не може дуго да преживи, јер не може да обезбеди довољно воде и минерала.
Стабло(стабиљка)
Стабло је део биљке који се налази изнад земље и служи као:
- ослонац који држи листове, цветове и плодове,
- „пут“ за пренос материја: њиме се вода и минерали крећу из корена ка листовима, а хранљиве материје из листова ка осталим деловима биљке.
Стабло може бити зељасто (мекано) или дрвенасто (чврсто), као код дрвећа и жбуња.
Листови:
Листови су главно место где се одвија:
- фотосинтеза (стварање хране),
- размена гасова са околином (улази угљен-диоксид, излази кисеоник),
- испаравање воде (транспирација), што помаже кретању воде кроз биљку и регулише температуру листа.
Облик листа може бити широк, игличаст, прост или сложен — то зависи од врсте биљке и услова у којима живи.
Цвет, семе и плод:
Поред вегетативних органа, многе биљке имају и репродуктивне органе — цвет, семе и плод.
Цвет
Цвет је орган који служи за размножавање. Код многих биљака цвет има боју, мирис и нектар јер тиме привлачи опрашиваче (најчешће инсекте, али могу бити и птице или ветар). Опрашивање је важно јер омогућава да дође до стварања семена.
Семе и плод:
После опрашивања и оплођења, унутар биљке се развија семе — „почетак нове биљке“. Семе може да мирује дуже време, а клија када има довољно:
- воде,
- топлоте,
- кисеоника.
Плод настаје из дела цвета и у себи носи семе. Плод штити семе и често помаже његово ширење (ветром, водом, животињама или човеком).
Фотосинтеза - како биљке праве храну:
Биљке су углавном аутотрофни организми, што значи да саме стварају храну. Процес стварања хране уз помоћ светлости зове се фотосинтеза и највише се одвија у листовима.
Шта је потребно за фотосинтезу?
- светлост (најчешће сунчева),
- вода (долази из корена),
- угљен-диоксид (долази из ваздуха),
- хлорофил (зелени пигмент у листу који „хвата“ светлост).
Шта настаје?
- шећери (храна коју биљка користи за раст и развој),
- кисеоник (ослобађа се у ваздух и важан је за дисање многих организама).
Поједностављено, фотосинтеза се може записати као:
вода + угљен-диоксид + светлост → шећер + кисеоник
Значај биљака:
Биљке су један од најважнијих делова живог света јер:
- производе кисеоник и учествују у одржавању састава ваздуха,
- представљају основу ланаца исхране (многе животиње и човек зависе од биљака као хране),
- дају сировине (дрво, папир, влакна, лековите материје),
- штите земљиште од ерозије кореном и вегетацијом,
- утичу на изглед простора и квалитет живота људи.