Почеци историје - праисторија

Циљ лекције

На крају ове лекције ученици ће моћи да објасне шта је историја, како се дели праисторија, ко су били праљуди, какве су алате користили, како су живели и шта су нам оставили у наслеђе.

Увод у историју:

Историја је наука која проучава прошлост људи – њихов живот, рад, обичаје, веровања, ратове, градове, државе и велике догађаје. Историчари покушавају да што тачније реконструишу прошлост на основу различитих извора.

Реч „историја“ потиче од грчке речи historia, што значи истраживање, испитивање. Историја се зато не своди само на „причање“ о прошлости, већ подразумева и тражење доказа и тумачење онога што је пронађено.

Пре него што су људи почели да пишу, период о коме сазнајемо без писаних извора називамо праисторијом. Пошто нема писаних извора, научници тај период истражују помоћу археологије – проучавањем предмета, костију, алата, остатака насеља и пећинских слика. Управо захваљујући тим налазима можемо да разумемо како су људи живели, шта су јели, како су се облачили и како су правили алате.

Подела праисторије:

Праисторија се дели на три велика периода: палеолит, мезолит и неолит. Сваки од ових периода има своје карактеристике и показује постепени развој људског начина живота.

1) Палеолит (стари камени век)

Палеолит је најдужи период праисторије. Људи су у том периоду живели у условима који су често били тешки: клима је била хладнија, а преживљавање је зависило од сналажљивости и заједништва.

У палеолиту:

• људи су живели у пећинама и привременим склоништима,
• бавили су се ловом и сакупљањем биљака,
• правили су прве алате од камена и костију,
• користили су ватру (за топлоту, светлост и припрему хране),
• оставили су пећинске слике и цртеже (нпр. пећина Ласко у Француској).

Пећинско сликарство је важно јер показује да су људи већ тада имали развијену способност посматрања, памћења и изражавања.

2) Мезолит (средњи камени век)

Мезолит је прелазни период између палеолита и неолита. У овом периоду људи и даље лове и сакупљају храну, али се појављују промене које ће касније довести до сталног насељавања.

У мезолиту:

• развијају се бољи и прецизнији алати,
• унапређују се ловачке технике (нпр. лук и стрела),
• људи се чешће задржавају на местима која су погодна за живот (близу воде и хране),
• настају прва сталнија насељавања на повољним локацијама.

3) Неолит (нови камени век)

Неолит доноси највећу промену у начину живота: људи почињу да производе храну, а не само да је траже.

У неолиту:

• људи прелазе на пољопривреду и сточарство,
• граде трајна насеља и куће,
• развијају занате: праве керамичко посуђе, алате и ткалачке справе,
• јављају се почеци трговине и размене,
• појављују се села и организованији друштвени живот.

Прелазак на пољопривреду и сточарство омогућио је да људи имају сигурнији извор хране и да се населе на једном месту. То је касније довело до развоја већих насеља и првих цивилизација.

Први алати и начин живота

Праљуди су правили алате од материјала који су им били доступни: камена, дрвета и животињских костију. Алати су служили за лов, обраду хране, израду одеће, градњу склоништа и за одбрану.

• У палеолиту су људи били номади – кретали су се у потрази за храном.
• У неолиту су постали седелаши – остајали су на једном месту, узгајали биљке и чували стоку.

Из праисторије потичу и разни предмети који показују развој културе: статуете, украси, посуде и пећинске слике. Ови налази нам говоре да људи нису мислили само на преживљавање, већ су развијали и уметност, веровања и обичаје.

Насеља и археолошка налазишта

У Србији су пронађена бројна праисторијска налазишта која нам помажу да разумемо живот људи на овим просторима:

• Лепенски вир – једно од најзначајнијих праисторијских насеља у Европи, познато по специфичним кућама и уметничким скулптурама.
• Винча (код Београда) – позната по развијеној неолитској култури, керамици, кућама и винчанским знацима (често се називају и „винчанско писмо“).
• Старчевачка култура – значајна неолитска култура која је оставила бројне археолошке трагове.

Ова налазишта показују да су људи на овим просторима још у праисторији имали насеља, занате, веровања и организацију живота.

Историја и археологија

Када нема писаних извора, историја се ослања на археологију. Археолози:

• ископавају предмете (оружје, накит, алатке),
• проучавају остатке насеља и гробова,
• анализирају кости и угљенисане остатке,
• проучавају пећинске цртеже и друге трагове,
• на основу налаза покушавају да реконструишу начин живота људи.
• Захваљујући археологији знамо много о праисторијским људима иако они нису оставили писане изворе.